Kako sa slepim psom
Pri pomisli na slepog psa, javljaju se nedoumice o tome da li je to mučenje životinje ili ne? I slepi psi vole život ako im vlasnik to dozvoli. Naravno da će biti nesrećan ako je stalno na povodniku, bez pažnje i potrebnog vaspitanja. Ali ako vlasnik, ima vremena za njega i bavi se njime imaće i on lep život.
Kod starijih pasa je često posledica starosti uravo gubitak vida. U svakom slučaju važi pravilo da će uz malu pomoć u svakodnevnom živtu i odgovarajućim aktivnostima, pas ovaj hendikep lakše savladati.
Slepom psu sigurnost u okolini pre svega pruža glas njegovog vlasnika, a veoma su važni sposobnost i iskustvo samog psa naučenim u ranijim godinama. Na primer, on tačno zna kako da preskoči lanac povodnika, a da se ne upetlja, u svojoj okolini slobodno se kreće i ne spotiče se. Možda je malo sporiji ali uspešno savladava sve prepreke u poznatoj okolini. Poznaje put do mesta gde stoji voda ili gde se hrani. Kada ga pozovete doći će nesigurnim korakom u pravcu vaseg glasa. Ono sto ovakvom psu najviše nedostaje su takozvane vrhunske aktivnosti kao što je rvanje sa ostalim članovima čopora.
I za slepog psa važi pravilo da mu se mora pružiti sigurnost u svim životnim situacijama i da mu se moraju postavljati zadaci koji će ga podsticati i izazivati. Ako ste sa svojim ljubimcem dzogirali ranije, onda to treba činiti i dalje, samo sada sa povodnikom što će ujedno smanjiti nedostatak aktivnosti koji je izazvan slepilom.
Možemo ga stavljati pred razne izazove igrajući se sa njim. Možemo mu staviti na određenu udaljenost činiju sa hranom i pustiti ga bez povodca da dodje do nje. Možemo zakopati nešto interesantnog mirisa, pa to kasnije zajedničkim snagama otkopavati. Treba vežbati sa psom i pri tome su telesni kontakt i glas glavni faktori pri prevazilaženju prepreka, prilikom prelaženja ulice, ili prilikom obavljanja nekih vežbi poslušnosti koje treba češće sprovoditi. Tako se može zaključiti da se sa slepim psom mora mnogo više i češće baviti nego pre. Ovakvog psa ne treba stalno preseljavati zbog godišnjih odmora niti treba nešto stalno menjati u stanu ili premeštati nameštaj. Takvom psu treba poznata okolina. Ako ga često izvodite na isti teren, uvežbavate komande STOJ ili SKOČI on će uspeti da ih savlada i bez povodnika. Psi osećaju vibracije, dobro čuju i o svetu se obaveštavaju najviše preko nosa. Verovatno je da se slep pas bolje snalazi od slepog čoveka. Dakle, i takvim psima treba pružiti šansu.