Rusi su zeleli da stvore sto savrsenijeg sluzbenog psa i radove na ovom poslu su zapoceli 1950.g. u poznatoj odgajivacnici tog vremena po nazivu Krasnaja zvezda. Ova odgajivacnica se nalazila u okviru centralne skole vojne kinologije u Pomoskovlju. Svoje ucesce u stvaranju ove rase uzeli su i najbolji ruski geneticari. Cilj je bio da se stvori pas za upotrebu vojske i policije, a koji ce se lako prilagoditi svim klimatskim teskim uslovima. Jedan od uslova je bio i taj da ovaj pas ne bude preterano zahtevan kada je nega i ishrana u pitanju.
Crni terijer je stvoren ukrstanjem velikog crnog snaucera, erdel terijera i rotvajlera. Kasnije je u genetski kod ove rase uvrsten i njufaundlend i ruski gonic. Prvi podmladak ove rase nastao je 1953.g., a medju sobom su se veoma razlikovali, bilo je pasa koji su svojim izgledom vise podsecali vise na velike crne snaucere, a neki su bili u tipu rotvajlera. Usvakoj fazi parenja odraslim jedinkama su proveravane radne osobine, a potom su psi isli na dalju obuku i dresuru.
Prvi krug ukrstanja je zavrsen krajem 50-tih i pocetkom 60-tih, a ruski crni terijer je svojim izgledom vise podsecao na snaucera, bio je veoma inteligentan pa je brzo prihvatao obuku, ali i izuzetno agresivan. Kada se pristupilo drugom krugu parenja i ukrstanja, u selekciju je ukljucen njufaundlend zbog mase i bogate dlake, a i zbog uravnotezenja karaktera. Ovo poslednje ukrstanje je dalo dve linije crnog ruskog terijera. Jedna je bila slicna snauceru, sa manje dlake i nesto niza, dok je druga linija bila znatno atraktivnija a to su bili krupniji primerci sa dosta dlake i veoma snazni.Ova dva tipa ruskog terijera postoje i danas.
Crni terijeri su psi visi od srednjeg rasta, krupni, sa masivnim kostima i muskulaturom. Koza je elasticna, cvrsta, ne stvara nabore i ne opusta se. Konstitucija je vrlo snazna. Indeks formata je 100-105. Visina za muzjake je od 66-72cm, a za zenke od 64-70cm. To je tip psa sa jakim nervima, uravnotezen, sa izrazenom odbrambenom reakcijom. Potreban mu je autoritativan gospodar. Veoma je nemiran i potrebno mu je dosta kretanja. Nepoverljiv je prema strancima. Tezina je oko 40 kg.
Dlaka je kod dugodlakih pasa duga, gruba, ostra, cvrsto prileze uz telo. Dlaka je talasaste duzine od 4-10 cm, pokriva celo telo psa. Dugacka dlaka na vratu i grebenu obrazuje grivu. Prednje noge do lakata i zadnje do bedara, dobro su zasticene dugom i gustom dlakom. I kod dugodlakih i kod kratkodlakih pasa, dobro je razvijena ukrasna dlaka. Na njusci ona obrazuje na gornjem delu guste brkove, a na donjem bradu, nad ocima guste i duge obrve. Poddlaka je gusta, dobro razvijena. Kod kratkodlakih pasa, dlaka je prava, gruba i cvrsto prileze uz telo. Boja je crna i crna sa sedim.
Glava je dugacka, umereno siroka u predelu lobanje, sa okruglim jagodicama. Celo je pljosnato, stop je primetan ali nije ostar. Linija njuske je paralelna sa linijom cela, masivna je, pomalo zasiljena, po duzini nesto kraca od lobanje. Brkovi i brada daju joj kvadratni oblik. Usne debele, mesnate.
Usi su visoko usadjene, omanje, trouglastog oblika, prednjim krajevima nalezu na jagodice.
Oci su male, ovalnog oblika, ukoso postavljene, tamne.
Zubalo je makazsto.
Vrat je dugacak, masivan, suv, postavljen pod uglom od 40-45% nad linijom ledja.
Grudi su siroke, duboke, sa nekoliko ispupcenih rebara. Nizi deo grudi se nalazi na istoj liniji sa laktovima ili nesto nize. Stomak je podignut iznad linije grudi. Greben je visok, ostro izdvojen nad ledjnom linijom. Ledja su prava, siroka, misicava. Sapi su misicave, siroke, neznatno spustene ka visoko usadjenom repu, koji je debeo i kratko kupiran (na 3-4 prsljenu).
Prednje noge posmatrano spreda su prave i paralelne. Rameni ugao je 110 stepeni. Podlaktice su prave i debele. Laktovi su unazad postavljene. Dosaplja kratka i prava.
Zadnje noge su prave, paralelne, postavljene nesto sire od prednjih nogu. Bedra su misicava i dobro razvijena. Skocni zglobovi su suvi, dobro izrazeni. Dosaplja su masivna, dugacka, postavljevna skoro strmo. Sape su krupne, obrazuju oblik grudve, okrugle forme.
Ovog prelepog psa zovu i KGB terijer.
Istorijat Ruskog Crnog Terijera Veliki Patriotski Rat bio je zavrsen. Ljudi su se vratili kucama u mirnodovski zivot. Gubici su bili ogromni. Vecina priplodnih pasa je uginula u toku rata. Broj pasa u klubovima takodje je bio smanjen. U to vreme narodu su bili potrebni veliki, jaki, nepretenciozni psi uravnotezenog karaktera, koji su mogli da se koriste u razlicitim klimatskim uslovima u oporavku nacionalne privrede, kao i u vojnoj sluzbi.
Pod komandom pukovnika G. Medvedev-a, kinolozi Centralne Vojne Skole za Sluzbene Pse (odgajivacnica Crvena Zvezda) poceli su sa radom na novim psima, sposobnim da budu psi cuvari.
Koristeci odredjeni broj pasa, napravili su nekoliko razvojnih grupa kao sto su Moskovski Njufaundlend (Njufaundlend + Nemacki Ovcar), Moskovska Doga (Nemacka Velika Doga + Nemacki Ovcar), Brudasty Hrt (Erdel Terijer + Ruski Hrt), Moskovski Pas Cuvar (Bernardinac + Kavkaski Ovcar + Skjubold Hrt).
Ukrstanja Velikog Snaucera i Erdel Terijera, Velikog Snaucera i Rotvajlera, Velikog Snaucera i Njufaundlenda ispali su dobri psi crne boje i ostre dlake. Bili su grupisani u posebnu uzgojnu grupu i nazvani Crnim Terijerima.
Rad sa ovom grupom ispao je najproduktivniji, tako da su kinolozi vojne odgajivacnice Crvena Zvezda nastavili rad sa njom
U nastavku, dodavani su priplodnjaci Rotvajlera i Velikog Snaucera.
Prvi standard Crnih Terijera objavljen je u �Pravilia i Zahtevi za Obuku i Upotrebu Vojnih Pasa� 1958. godine. On je kinolozima dao mogucnost da rade na unifikaciji rase.
Dobra osnova za razvoj napravljena je tokom 70-tih. U to vreme kinolozi-amateri u drzavnim klubovima sluzbenih pasa ukljucili su se u rad na poboljsanju uzgojnih grupa. Uz pomoc utemeljitelja Ruskih Terijera, A. Mazover-a i V. Sheinin-a, najbolji priplodni muzjaci i zenke pazljivo su birani na izlozbama i medju stencima. Eksperti u ringovima poducavani su pod komandom A. Mazover-a, V. Sheinina, E. Krasnoshjukov-a, T. Gusakove� Biolozi i geneticari su takodje bili ukljuceni u rad. Rad na uzgojnoj grupi je postao jos intenzivniji i svrsishodniji.
Postepeno, psi su dobijali sve ujednaceniju formu, nasledne greske su nestajale, a radni kvaliteti su se poboljsavali.
Lenjingradski kinolozi, pod vodjstvom A. Mironove, M. Shnajderovich-a, A. Mironova i N. Andrijanov-e i Moskovski kinolozi pod vodjstvom M. Anokin-e, bili su izuzetno uspesni u uzgoju Crnih Terijera. Odgajivaci iz Sverdlovsk-a, na celu sa J. Korepanovom, takodje su napravili bitan progress u uzgoju.
Postepeno, Crni Terijer se prosirio na Balticke drzave, Ukrajinu i Sibir. Takodje su se rasilili i u inostranstvo � Finsku, Madjarsku, SAD i Cehoslovacku.
Crni Terijer je priznat kao rasa 1981. godine. Prvi standard rase bio je prihvacen 13. maja 1981. od strane Ministarstva Poljoprivrede Sovjetskog Saveza.
1984. godine, na Medjunarodnoj Skupstini u Meksiku, rasa Crni Terijer je priznata od FCI (standard br. 327). Rasa je nazvana Crni Ruski Terijer. Tako su Crni Terijeri poceli da ucestvuju na medjunarodnim izlozbama Crni Ruski Terijer i na izlozbi u Brnu 1994. su osvojili nagrade i sampionske titule.
Ruska Federacija Sluzbenih Pasa prihvatila je drugu varijantu snandarda rase, koja je bila prikladnija za moderni tip Ruskog Terijera.
Rad na poboljsanju rase jos nije zavrsen. Ali ovaj veliki, efektan pas, koji vec uveliko nalazi svoje mesto na medjunarodnim takmicenjima, i dalje izaziva veliko interesovanje ruskih i stranih kinologa.
Sluzbeni psi su prvi put korisceni u vojne svrhe po odluci �Revolucionarnog Sovjeta� od 1924. godine. Pri Crvenoj Armiji, osnovane su regionalne skole-odgajivacnice u svakom regionu. I Centalna skola-odgajivacnica za vojne i sluzbene pse, kao i Naucna Laboratorija smesteni su u Moskvu.
Od tada, poceli je obuka za oficire i instruktore sluzbenih pasa i pasa vodica. U svim jedinicama formirane su sluzbe za komunikacije, obavestajne i cuvarske usluge. U granicnoj sluzbi formirano je odeljenje za pse tragace.
Samo 30 rasa uzelo je ucesce na Prvoj izlozbi za sluzbene, lovacke i pse za razonodu. Od 500 pasa, bilo je samo 117 radnih pasa: 31 nemacki ovcar, 46 dobermana, 19 danskih doga, 5 erdel terijera, 5 skotskih ovcara, 2 rotvajlera, 1 veliki snaucer, 1 bernardinac, 1 lenoberger i 1 njufaundlend.
Kada je Veliki Patriotski Rat poceo, broj radnih pasa razlicitih rasa pri vojnim klubovima je bio veci od 40.000. Zajedno sa novoproizvedenim oruzjem, u ratnim bitkama ucestvovalo je 168 posebnih jedinica sluzbenih pasa. Ove jedinice su bile formirane od klubova i lovackih drustava.
U toku rata, Sovjetski Savez je bio vodeci u koriscenju sluzbenih pasa u vojne svrhe. Novi oblici koriscenja pasa u protiv-tenkovskoj odbrani, otkrivanju mina, diverzantskim operacijama u neprijateljskoj pozadini, nosenju ranjenika, municije i hrane su razradjivani.
Jedinice vojnih pasa i bataljoni Centralne Skole borili su se za oslobodjenje Moskve, Lenjingrada i Brianska. Borili su se na zapadnom frontu, jugo-zapadnom, Donu, Severnom, Juznom i Baltickom frontu.
Psi su pomogli u ciscenju 303 grada od mina, ukljucujuci Pskov, Smolensk, Briansk, Lvov, Minsk, Kiev, Staljingrad, Odesu, Harkov, Voronjez, Varsavu, Bec, Prag i ostale gradove.
Za uspesne vojne operacije, jedinice sluzbenih pasa odlikovane su i Ordenom Bagdana Hmeljnickog, Ordenom Aleksandra Nevskog, Ordenom Crvene Zvezde. 80% oficira dobili su drzavna odlikovanja, a Centralna Skola za Obuku Pasa Crvena Zvezda dobila je cast da ucestvuje u Pobednickoj Paradi.
Istrazivanje sprovedeno o vojnoj upotrebi sluzbenih pasa u armiji pokazalo je da ne postoji ni jedna druga univerzalna rasa pogodna za Sovjetski Savez, osim Nemackog Alzaskog Ovcara, kog je bilo moguce koristiti u uslovima nase ostre klime.
Tako je odluceno da se napravi nova rasa univerzalnog vojnog psa. Postojala je osnova za takav razvoj u Centralnoj Skoli.
Odeljenje naucnika i odgajivacnica izvrsila je odredjeno eksperimentalno ukrstanje rasa. Nakon testiranja radnih osobina potomaka ukrstanja Velikog Snaucera i Rotvajlera, odluceno je da se od ovih pasa formira uzgojna grupa vojnih pasa. Novi potomci su takodje ukrstavani i tako je nastala pocetna tacka razvoja Crnog Terijera.
Znacajan broj legala prve generacije formiran je u periodu 1952-54.
Posle testiranja radnih osobina, najbolji psi su ostavljani kao pozeljan tip rase za kasniju reprodukciju, a treca generacija je ostavljana za ukrstanja medju sobom.
Pojedina stenad iz druge i trece generacije su bila doneta u klubove radnih pasa radi ishrane iispitivanja u odredjenim uslovima.
Po prvi put, psi druge i trece generacije uzeli su ucesce na Izlozbi Poljoprivrednih Dostignuca 1955. Svi izlozeni psi dobili su diplome prve i druge klase, kao i Odgajivacnica Sluzbenih Pasa Centralne Skole.
Da bi dalje obezbedili pozeljan tip rase i radnih osobina, birali su priplodnjake i cesto vrsili in-breeding.
Cilj uzgoja Crnog Terijera bio je kreacija velikog univerzalnog vojnog psa cvrste gradje i velike snage. Iskustvo i metodi razvoja Orlovskog Rusaka, rase konja Budyonovski I Estonskog Psa, su korisceni prilikom razvoja Crnog Ruskog Terijera.
Naslov: CRNI RUSKI TERIJER 
Pon Dec 10, 2007 12:44 am
