Americki Buldog

Americki Buldog




Americki buldog, ovakav kakvog ga danas znamo, uvezen je u SAD izmedju 1735 i 1840 iz Velike Britanije. Bez sumnje, vecina ovih pasa stigla je u luku Savannah Georgia, neki verovatno i u Charleston South Carolina. Ljudima pristiglim na tlo SAD deljena je zemlja za farme koje su trebali osnivati. U to vrijeme buldozi su se smatrali veoma korisnim i cesto neophodnim za hvatanje zive stoke, zastitu i vernog pratioca. Kako su se na jugu razvijale farme, tako su pocele da se sire lagano i ka sjeveru. Zajedno sa njima isli su buldozi.

Goveda su u to vreme bila veoma razlicita od danasnjih, sa ostrim rogovima koji su im sluzili za zastitu, bili su mnogo manji i brzi. Ako su krava ili bik bili zdravi, vukovi ih ne bi napadali. Buldozi su imali fizicku snagu, brzinu, okretnost i izdrzljivost koja je prevazilazila cak i vukove. Od buldoga se ocekivalo da uhvati ili napadne bezuslovno, ukoliko njegov vlasnik izda naredbu. Ukoliko buldog nije mogao izvrsavati svoje duznosti, cesto je bivao izboden ili tucen do smrti.

Lobanja buldoga iz 1735 bila je manja od onih iz 1933. Njuska je bila duza, bili su visi u ramenima, ne tako siroki u prednjem delu, laksih kostiju i tela i manje razvijeni u svakom pogledu. Tih godina buldozi su poceli biti trenirani za borbe sa bikovima, kada bi zagrizali njegov nos i nikada niti jedan drugi deo. Ovaj metod napada ostao im je utisnut do dana danasnjeg, mada je borba sa bikovima ukinuta oko 1835 godine.

Oko 1840, bilo je manje buldoga u Engleskoj nego ikada od postanka rase. Vecina tadasnjih buldoga tezili su oko 25kg i izasli iz linija koje su odgajane za borbe, ekstremno aktivni, snazni, razigrani psi. Nisu ni priblizno bili tako teske gradje kao sto su danasnji predstavnici rase.

U SAD, buldozi su se tada odrzali vecinom u drzavama Georgia, Alabama i delu Floride. Vlasnici su ih zadrzali zbog njihove odanosti i fizicke sposobnosti da stiti porodicu kao sluga i pratilac.

U SAD do 1970 godine, nije bilo nastanka novih rasa pri kojima se ukrstao buldog, sem Americkog Pit Bulldoga i Americkog Pit Bull Terrijera, veoma verovatno.

Ranih 1970-tih, Alan Scott i J.D. Johnson prvi su registrovali svoje buldoge kao Americki "Pit" Bulldog, jer je to bilo jedino moguce tada. U to vrijeme oni su se obicno nazivali "Beli Engleski" buldozi. Imali su ekstremno malo slicnosti sa manjim Pit Bulldozima. Onda su oko 1975, zbog lose reputacije Pit Bulldoga Alan Scott, J.D. Johnson i Joe Painter odlucili da bi bilo dobro preimenovati ime ove rase u "Americki Bulldog". Od tada se i registracija te dve rase vodi odvojeno.

Oko 1980-te, J.D. Johnson je poslao jednog od svojih kuja na parenje sa sampionskim Engleskim Bulldogom. I njegova kuja bila je vec mesanka sa Engleskim Buldogom. Od tada se J.D. Johnson i Alan Scott razilaze i svaki zapocinje svoju liniju uzgoja. Danas postoje samo dva osnovna tipa ili linije Americkih Bulldoga nazvanih Johnson tip i Scott tip. Oba tipa su pretezno bela, mada se javljaju i druge boje. No, svima njima ostaje zajednicka lojalnost i posvecenost vlasniku.

Johnson tip je veci sa tezinom od 40 do 55 kg. Oni imaju manje misica i vise nabora, po pravilu. Srednji vek zivota im je oko 8 godina. Oni nisu ono sto bi se nazvalo pravim radnim psom posto imaju nizi stepen izdrzljivosti, kao i svaki veliki pas. Ovi psi se sve redje i treniraju kao radni psi.
Scott tip se ponekad naziva i radna varijanta americkog buldoga, da bi se lakse odvojili ovi razliciti tipovi. Ova linija pasa je manja i tezi oko 30-50kg. Oni su sportskije gradje, misicavi, gipki i okretni. Imaju manje zdravstvanih problema i znatno duzi zivotni vek. Ovi psi jos uvijek se cesto koriste na farmama i kao radni psi.

Americki Buldog trebao bi odavati impresiju velike snage, pokretljivosti, izdrzljivosti, te izgledom naborane, cvrste, kompaktne gradje, bez prisustva prekomjerne tezine. Muzjaci su karakteristicno veci, tezih kostiju i misicaviji nego zenke. Obicno su beli ili beli sa obojenim delovima tela, koji se protezu preko oka, repa, i razlicitih drugih delova.

Iz razloga sudjenje, definisana je i razlika izmedju idealnog standardnog tipa i idealnog Johnson tipa.

VELICINA
Generalno: Muzjaci - 23-27 incha u grebenu i tezine 34 - 54.5 kg. Zenke: 21-25 inchi u grebenu, 27-41kg. Tezina bi trebala biti proporcionalna velicini.

• Standardni-tip: idealni muzjak trebao bi biti 23-27 incha u grebenu i tezine od 34-50kg, a zenka, 21-25 inchi, 27-28.5kg.Tezina bi trebala biti proporcionalna velicini.

• Johnson-type: idealni muzjak trebao bi biti 22-26 incha u grebenu i tezine od 36-54.5kg, a zenka, 21-25 inchi, 27-41kg.Tezina bi trebala biti proporcionalna velicini.

GLAVA
Srednje dugacka i siroka preko lobanje sa naglasenim misicavim obrazima.

OCI
Srednje velicine. Bilo koje boje. Crni okvir preferira se kod belih pasa. Ruzicasti okvir smatra se greskom.

GUBICA
Srednje duzine (2-4 incha), kvadratna i siroka sa jakom donjom vilicom. Usne bi trebale biti pune ali ne visece. 42-44 zuba.

• Standardni-tip: lep podgriz se preferira (reverzno makazast). Makazast i izjednacen zagriz se smatra greskom. Strukturalne greske su: gubica ispod 2 incha, ili duza od 4 incha, visece usne, manje od 42 zuba, vise od 0.25 incha podgriz, mali zubi.

• Johnson-tip: jasan podgriz, 1/8-1/4incha preferiran. definite undershot, 1/8 to 1/4 inch preferred. Makazast i izjednacen zagriz vodi diskvalifikaciji. Strukturalne greske su: gubica ispod 2incha, ili duza od 4incha.

BOJA NOSA
Crna ili tamno siva. Psi sa crnim nosem, trebali bi imati crne usne sa nesto roza dozvoljene. Roza nos smatra se greskom.

USI
Kupirane ili nekupirane. Nekupirane se preferiraju.

VRAT
Misicav, srednje duzine, u laganom luku, piramidast od ramena ka glavi, sa laganim podvoljak dozvoljeno.

RAMENA
Veoma misicava sa sirokom nagnutom lopaticom; ramena su postavljena tako da zglob nije izvijen ka vani.

GRUDI,LEDJA ,SLABINE
Grudi treba da su duboke i umereno siroke, bez ekstremne sirine kod koje su ramena izbacena ka vani. Ledja treba da su srednje sirine, jaka i prostrana. Slabine bi trebale biti lagano nabrane sto odgovara laganom nagibu na ledjima koji pada ka pozadini. Greske: izvijena ledja, sitne ili plitke grudi, neprisustvo nabora.

NOGE
Jake i ravne sa teskim kostima. Prednje noge ne bi trebale biti postavljene preblizo, niti predaleko jedna od druge.

KRETANJE
Hod je u balansu i gladak, snazan i bez ometnji pokazujuci zivost sa lakocom, iskoraci pokrivaju tlo, pokazujuci znaznu pokretnu akciju u zadnjem delu, sa odgovarajucim dosegom u napred. Kako se brzina povecava, stope se krecu ka centru linije tela da bi odrzale balans. Idealno, pas bi trebao ici jednom odredjenom putanjom. Top linija ostaje cvrsta i ravna, paralelna liniji kretanja. Nosenje glave i repa trebalo bi odavati ponos, samouvjerenost sa oprezom.

Tragovi nespretnosti, vucenje tela, ukrstanje ili kosenje prednjih ili zadnjih nogu, kratki ili ustogljeni koraci, izvijeni zglobovi... su greske. Kaznjavaju se u skladu sa velicinom greske, te koliko ona smanjuje radne sposobnosti psa.

STOPE/SAPE
Umerene velicine, prsti srednje duzine, dobro zakrivljeni i blizu jedan drugom, neslepljeni. Putiste bi trebalo biti jako, ravno i uspravno.

REP
Postavljen nisko, debeo u korenu, suzavajuci se ka kraju. Ne bi trebao da se savija preko ledja. Odsecen ili prirodan.

KRZNO
Kratko, gusto, jako i grubo na dodir, ne predugo, niti pahuljasto.

BOJA
Beli, sareni, ili do 85% boje [ako na glavi ima boje, treba da je uocljivo da je to boja na beloj glavi] na beloj glavi.

KARAKTER
Okretan, samouveren i prijateljski raspolozen. Povucenost i rezervisanost sa strancima, te grubost sa drugim psima, ne smatra se greskom.

DISKVALIFIKACIJA

• Psi koji su gluvi ili muzjaci kod kojih testisi nisu spusteni.

• Jednobojni psi sa malo ili nimalo bele boje.

• Crna kao glavna boja.

Mnogi Americki Buldozi su hibrid izmedju standardnog i Johnson tipa. Razlika izmedju ova dva tipa napravljena je samo da bi se omogucilo razdvojeno ocenjivanje ovih pasa na izlozbama.

Preslatki psici!